RTV Teorija i praksa

Ne želeći da prejudiciramo neke moguće korelacije, naglašavamo da se 1990. godine, u vreme osnivanja i registrovanja političkih partija, ne samo u Srbiji, već i šire, ovaj trend i dalje zadržao. U grupi političkih partija koje smo na temelju Veberove tipologije označili kao partije uglednika (honorata) 5 nailazimo na određenje o slobodi štampe i ničim ograničenom političkom pluralizmu koji je sinonim za demokratiju višestranačkog tipa. Tako se u programu Demokratske stranke Davidović-Grol ističe kako se stranka „zalaže za principe klasične demokratije, za slobodu štampe i obaveštavanja, slobodu savesti i ostale građanske slobode”, 6 dok je u programu Demokratske stranke precizirano „obezbeđenje ustavnih jemstava za potpunu slobodu štampe i odsustvo zvanične ili prikrivene cenzure. Izdavanje novina, emitovanje radio i TV programa mora da bude dostupno svim građanima i njihovim udruženjima po sistemu prijave i bez prethodnog odobrenja, kako nijedna stranka ne bi bila povlašćena”. U ravni Veberovog razlikovanja ideoloških i interesnih partija, ove druge („patronažne”) partije viđe javno informisanje isključivo u funkciji partijskih interesa. U tom smislu, treba razlikovati javno informisanje u partijama koje se temelje na različitim interesima i idejama religijskihm, etničkim, klasnim, ekološkim profesionalnim... Znatno pre pluralizacije društva, verske zajednice su zahtevale više prostora u sredstvima javnog informisanja. Tako se u „Predlogu srpskog crkvenonacionalnog programa” iz 1989. godine,' 4 zahtevalo: „Crkvi je neophodno omogućiti pristup sredstvima javnog obaveštavanja: televiziji, radiju,

5 М. Veber, Privreda i društvo, Beograd, 1976, str. 460-462. 6 „Sve stranke slobođne Srbije”, specijalno izdanje revije „Оп", Beograd, septembar-oktobar” 1990, str. 12-13. 7 Stranke u Jugoslaviji, Novinska agencija Tanjug, Beograd, 1990, str 251. Uporediti ove programske парошепе sa prethodnim idejama iznetim u „Pismu o namerama” (leksl koji se pojavio uoči konačnog uobličavanja programa stranke). 8 Videli: „Glas crkve", br. 3, Šabac, 1989.

24