RTV Teorija i praksa

PLANIRANJE FREKVENCIJA Planiranje frekvencija često spada u udarne regulativne članove. U zakonodavstvu Italije o javnom i privatnom difuznom sistemu (Dekret 223 koji je stupio na snagu 24. avgusta 1990. godine), predvidena je izrada plana dodeljivanja frekvencija sa opsezima za pojedine telekomunikacione servise. Specifičnost je da jedan od planova u ovom domenu deli nacionalnu teritoriju na tzv. oblasti uporrebe koje su iii regionalne (za televiziju) ili provincijalne (za radio). Cilj je da se dozvoli i obezbedi koegzistencija što većeg broją difuznih postrojenja, predajnika i kanala. Prioritet, svakako, ima opseg odvojen za posednike ovlažćenja za javnu radio-difuziju. Definisani su i pojmovi nacionalnog i lokalnog s obzirom na pokrivanje teritorije. Prvi ne može pokrivati manje od 60% nacionalne a drugi ne manje od 70% odnośne teritorije upotrebe. U Švajcarskoj su naród i kanloni decembra 1984. godine dopunili Ustav odredborn o radiju i televiziji stavljajući u nadležnost Konfederacije zakonsko konkretizovanje u ovoj oblasti „u cilju da se stvori regulativa koją bi garantovala radio i televizijski sistem prema volji naroda i kantona” (kako se każe u komentaru LRTV - Zakona o radiju i televiziji). Za ovu priliku navešćemo da su kantonima delegirana „široka prava učešća prilikom dodeljivanja koncesija lokalnim iii regionalnim radio i televizijskim stanicama”. U komentaru stoji da je duźnost zakonodavca da precizira ulogu i utvrdi zahteve koje treba da zadovolje nrogrami a ta uloga treba da se prilagodi sistemu kao celini. Sve radio i televizijske kuće koje učestvuju u ostvarenju ove uloge obavljaju, u određenom stepenu, javnu službu. U Preambuli pomenutog španskog zakona stoji: „Radi potpunijeg planiranja usługa, racionalizacije investicija i ukupnog funkcionisanja postojećih mreža, predviđa se da Vlada usvoji Nacionalni plan telekomunikacija” a zatim: „Obrazuje se Pomoćni savet za telekomunikacije, kao vrhovni pomoćni organ Vlade u

12