RTV Teorija i praksa

toj oblasti...” U članu 2 je zapisano da je u oblasti telekomunikacija „titular država” (što određuje nadležnost a ne može se poistovetiti sa vlasništvom nad sredstvima), a u članu 3 da će „država obezbediti rasprostranjivanje i opštu upotrebu javnih sredstava telekomunikacija”. To se objašnjava u članu 7 gde se kaže da je „Država ta koja će se baviti rukovođenjem i njemu pripadajućim pravima administriranja i kontrole javnog radio-frekvencijskog opsega...” a zatim i da je „uređivanje i upravljanje u oblasti spektra radio frekvencija i dodeljivanje istih u nadležnosti Ministarstva saobraćaja, turizma i veza” („nadležno za oblast koncesija, administrativnih dozvola i iicenci”). U članu 27 bliže se određuje da je „Vlada ta koja odobrava Nacionalni plan telekomunikacija” u čijoj izradi sarađuju „ustanove koje eksploatišu noseće i finalne telekomunikacione službe i službe za difuziju koje raspolažu vlastitim mrežama. Ove ustanove moraće sa svoje strane da izrade, podnesu radi usvajanja i sprovedu svoje planove kojima se realizuje onaj deo Nacionalnog plana telekomunikacija koji se na njih odnosi...” (kako predviđa član 28). Od značaja za našu temu je i prvi stav u tzv. Dodatnim odredbama da će „u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog Zakona, Vlada sačinili Prvi nacionalni plan telekomunikacija”. Zakon o Statutu radio-televizije u Španiji iz januara 1980. godine u dianu 2 kaže da će „Vlada moći da odobri autonomnim zajednicama, uz prethodno zakonsko odobrenje Kortesa (Sto je veoma važno P.S.P.), neposredno rukovođenjc jednim televizijskim kanałom kojem je titular država, koji se otvara posebno za teritoriju svake autonomne zajednice”, a zatim da „Vlada dodeljuje frekvencije i emisionu snagu na osnovu prethodnog izveštaja tehničkih službi Javne ustanove Radio-televizije Španije”. GARANCIJE I KONTROLA DIFUZIJE Italija je (Dekretom od avgusta 1990) uvela instituciju garanta difuzije i publikacija obuhvatajući i

13