RTV Teorija i praksa

Član 55 Švajcarskog ustava (dopuna od 1984. godine) ne ulazi u struktura radija i televizije ali ne pređviđa monopol ostavljajući to posebnom zakonu. ANTITRUSTNA ODREĐENJA Ovakva određenja su poznata iz davnih perioda kapitalizacije u domenima privrede uopšte i u Amerid i u Evropi, a u oblasti komunikacija se često izdvajaju u posebna poglavlja zakona. Njihov je cilj da onemoguće stvaranje monopola ili povezivanje pojedinih glasila, izdavača i difuzera u nameri da se postigne dominacija na tržištu medija u nekom nacionalnom ili regionalnom prostoru. Nekada ovakva regulativa prethodi a dešava se i da sledi već poremećenu ravnotežu i uspostavljene trustove. Italijanski dekret iz 1990. godine, što je posebna zanimljivost, povezuje radio-difuziju i štampu naglašavajući da niko ne može da postane vlasnik nacionalnog TV kanala ako kontroliše dnevne novine sa (prošlo)godišnjim tiražom koji prevazilazi 16% ukupnog tiraža dnevnih listova u ovoj zemlji. Jedan nacionalni TV kanał može da poseduje onaj koji kontroliše i dnevni list ako on ima godišnji tiraž od 8% do 16% ukupnog tiraža dnevnih listova u Italiji. Dva nacionalna TV kanala može da ima onaj ko upravlja dnevnim novinama sa godišnjim tiražom manjim od 8% u zemlji a nije moguće da se više od tri ovlašćenja za nacionalni radio ili televiziju daju istom lieu ili osobama pod njegovom kontrolom ili udruženim sa njim. Oštro je i sasvim nedvosmisleno odredenje po kojem su nevažeći ugovorni aranžmani kojima se uspostavlja dominantan položaj u medijima. Pomenućemo i neke druge stavove ovog dekreta po kojem jedna osoba, pojedinci pod njenom kontrolom ili udruženi sa njom u oblasti mas-medija, ne može da računa na više od 25% ukupnog profita iz istog Sektora ili 20% ukupnih profita istog pojedinca u drugim sektorima osim mas-medija. Ovo poslednje će kod nas biti teže razumljivo i na tome se nećemo duże zadržavati ali

34