RTV Teorija i praksa

Sve to anticipiralo je evropsko zakonodavstvo i zato se od raznovrsnih RTV servisa zahteva ispunjenje programskih planova određenih obeležja u srnislu pluralizma informacija, kulturnih, obrazovnih i zabavnih programa. Na izvestan način povlašćen položaj javne radio-difuzije proističe i iz nastojanja država da sve to svojim gradanima obezbede. PROCEDURA UVOĐENJA PROMENA Ozbiljniji zakonodavni zahvati u domenu komunikacija i radio-difuzije podrazumevaju i ranije uspostavljene odnose i stečena prava koją se, u izvesnim slučajevima, umnogome dovode u pitanje (sva je prilika da će tako biti i kod nas) pa se predviđa specifična procedura regulisanja zatečenog stanja i prelaska na novo, izmenjeno. Najčešće se odreduju prelazni rokovi rada po starim odredbama (npr. od godinu do dve godine ili selektivno za pojedine servise) i rokovi u kojimą se podnose nove molbe za licence i ovlašćenja ili se određuje tačan datum početka važenja nove regulative. Vodi se, dakle, računa da se dostignuto ne dezavuiše, imovina (bilo čija da je) ne obezvredi, stanovništvo (slušaoci gledaoci) ne zbunjuju, iritiraju i izlažu nevoljama i si. U nekim domenima dostignuti tehnološki i programski nivo veoma je važan i pri daljoj dodeli ovlašćenja. Postoje obaveze zakonodavca ili vlade da se u izvesnom roku (npr. 90 dana) donesu i odredbe o primeni zakona, dekreta i si, njihova tumačenja, uputstva, obrasci, frekventni planovi i ostało što je propisano. Negde se detaljnije opisuje i procedura koja je već dovela do promena. Tako npr. u Švajcarskoj su 1984. godine formirane radne grupę i Komisija eksperatci za globalna koncepciju medija (CE-CGM) koję su radile na pretprojektima i konsultacijama prikupljajući predloge kantona, partija, ekonomskih asocijacija, medijskih organizacija, crkava, kulturnih grupacija itd., koji su bili pozvani da se izjasne. Ceo posao obavljen je za manje od dve godine a komentar zakona ističe brzinu rada na celom složenom projektu i naglašava

40