RTV Teorija i praksa

komuniciraju u dobroj nameri. Stoga svako neuobičajeno ili neočekivano ponašanje druge strane partneri tumače kao namemo (a ne siučajno), a svako normalno/primereno ponašanje doživljavaju kao devijantno ili neiskreno. Sve dok partneri ograničavaju komunikaciju na ono što ih razdvaja, tu postoje mali izgledi da se sukob izbegne. Ovaj tekst predstavlja skroman prilog jednoj veoma interesantnoj temi koja zaslužuje detaljnije proučavanje u širim okvirima kontrastivne analize. BELEŠKE/LITERATURA 1. Lakoff, R. (1975), Language and Woman ‘s Place. New York, Harper and Row; p. 102. 2. Fraser, B.AV. Nolen (1981), ~The association deference with linguistic form“, International Joumal of Sociology of Language 27; pp. 93-109. 3. Brown, P. (1980), ~How and why are women more polite; some eviđence ffom a Мауап community“, S. McConnel-Ginet, P. Borker andN. Furman, eds., Women and Language in Literature and Society, New York, Praeger, pp. 111-136. 4. Leech, G. (1983), Principles of Pragmatics, London, Longman, p. 4. 5. Sell, R. (1988), The politeness of literary texts, unpublished ms., p. 4. 6. Amdt, H./R. W. Јаппеу (1990), Intracultural Tact Versus Intercultural Tact, unpublished ms., pp. 3-4.

108