RTV Teorija i praksa

Industrija ~pay-radija” sve više narasta, jer je za prijem novog servisa potrebna i kvalitetna Hi-Fi kućna oprema sa tjunerom i ostalim. Tako je npr. za prijem ADR neophodna i tzv. „Smartkartica”, koja treba da bude dostupna domaćinstvima. Tehnisat , kao proizvođač opreme, već je ponudio relativno niske cene za digitalne tjunere (od 350 do 500 US dolara), a ima operatora “рауaudio sistema” koji nameravaju da svojim pretplatnicima besplatno stave na raspolaganje risivere. Korisnici bi plaćali troškove instalisanja sistema (jednokratno) i mesečnu pretplatu od 10 do 15 US dolara. Kompanije već troše velike sume i na marketiranje i oglašavanje novog servisa očekujući mesečni priliv pretplatnika od petnaestak hiljada. Usmerenje je i na tzv. opšti auditorijum, ali i na turistička i hotelska preduzeća. U literaturi nalazimo velik broj „рау-radio” operatera u nekoliko zemalja, uključujući i Ameriku, koji užurbano sklapaju ugovore sa postojećim satelitskim i kablovskim sistemima. DAB će, dalje, omogućiti mobilnu aplikaciju „рау-audio-service” za radio u kolima, što će biti i najveći korak u razvoju ~pay-radija” do kraja veka, proširujući njegovu atraktivnost i tržište. Najzad, ostaje da se vidi koliko će evropski slušaoci biti raspoloženi da plaćaju i u kojoj će meri novi sistem uspeti da učestvuje u preraspodeli mesečnih obaveza domaćinstava i pažnje auditorijuma. JAVNO I PRIVATNO Da bi se potpunije shvatila kompleksnost dihotomije „javno” „privatno”, i u društvenoj i u medijskoj sferi, citiraćemo poznati Habermasov stav o tome; „Ukoliko se javni i privatni domen ukrštaju, model građanske javnosti postaje nepromenijiv. Nastaje, naime, jedna repolitizovana socijalna sfera koja se ni sociološki ni juristički ne može supsumirati pod kategorije javnog ili privatnog. U ovom međnprostoru prožimaju se podržavljena područja društva i podruštvljena područja države, bez posredovanja privatnih Ijudi koji politički rezonuju”... U mnogim evropskim zemljama javni i privatni radio postoje „rame uz rame” od 10 do 15 godina obezbeđujući raznovrsne servise i realizujući pojedine aspekte funkcije radija uopšte. Pre nekoliko godina i u Srbiji smo razmatrali ova pitanja, dok je JRT u već čuvenom (mada nepotpuno objavljenom) projektu Razvoj programskog spektra obrajdio i taj značajan problem (posebno u prilogu Dragoljuba Ilića u knjizi pod istim naslovom).

13