RTV Teorija i praksa

Za film Prokletinja po Birsu, nagrađen sam prvom nagradom televizijskih reditelja Jugoslavije. Koje tehnike najradije primenjujete u svojim TV režijama i zašto? Najbolja, u novim uslovima elektronike, najprikladnija tehnika za realizaciju televizijske režije jeste TV film. Snimanje takozvanih TV drama, ako je u povojima televizije i imalo nekog smisla, danas je anahronizam. Čim se izražavate pokretnom slikom, a TV kamera to i čini, vi ste u mediju filma. Ostale tehničke i tehnološke razlike su bespredmetne za ono što zovete estetikom režije na televiziji. U kakvom su odnosu TV režija i gluma prema dramskoj, filmskoj, radijskoj i drugim oblicima režije i glume? Pitanje staro kao ono o razlici između pozorišne i filmske glume. Znam odgovor, ali bi trebalo sesti i o tome napisati ozbiljan esej. (Samo kome bi on mogao da ustreba?) Za ovaj razgovor, samo jedno: razlika je u odnosu na medij u kome se gluma i režija ostvaruju. Možda bi bilo bolje proširiti i problematizovati pitanje o estetskom predmetu? Sta mislite o pozorištu i fdmu na malim ekranima? Kakva su Vaša iskustva iz TV prenosa i emitovanja filmskih dela na televiziji? To je u suštini tužno pitanje. Neka vas ne iznenadi moj radikalan stav, ali, uveravam Vas, da u njemu nema nekog posebnog ekskluzivizma ili netrpeljivosti. Po mom mišljenju, a znam da se sa mnom ni pozorišni Ijudi neće sasvim složiti, televizija ne bi trebalo, ama baš nikada, da uđe u pozorište da prenosi ili snima predstavu. Televizija na taj način übija pozorište. To je unošenje mrtve stvari, razorne mašine, u živ organizam. To je prava smrt pozorišnog medija. To je nekritičan i rušilački, tehnički čin mašina koje kasape telo scene, i od fluida Ijudskih kontakata, namenjenih isključivo prisutnim Ijudima, fabrikuje otpatke svoje robe. Film, za razliku, ali takođe kao mrtva stvar, estetsko proizvodi likovno-kinetičkim sredstvima, i, kako-tako, može da se brani, iako je prikazivanje filma na televiziji, ne računajući samo na

165