RTV Teorija i praksa

ĐOKIĆ (prečuje): I tako, Vladislav je, siromah, putukao konkurente na polju ideologije. U svakom slučaju, Nora je najviše pažnje posvećivala njemu. To je uticalo da se mladići defmitivno pokrve među sobom. JASNA: Niste mogli da utičete? ĐOKIĆ; Nisam, zaista nisam. Ali, nećete verovati da je Nora bila pravi uzrok što su jedni otišli u partizane, drugi u četnike. Vožnja Beogradom, noč. Tekst ide ojf. Slika: njih troje izlaze iz kafane ~ Vardar", sedaju u kola. Kola idu niz Nemanjinu ulicu, ka stanici. Dijalog neprekidno traje. STRIČEVIĆ: Ti, Jasna, ne možeš da zamisliš kakve su bile posledice tih pubertetskih svađa. ĐOKIĆ: Ona uopšte nas ne sluša. JASNA: Slušam vrlo pažljivo, profesore. Časna reč. ĐOKIĆ; Ma ne, dosadilo vam je to. JASNA: Naprotiv, dopada mi se priča. ĐOKIĆ: Kako to? JASNA: Lepo, čujem je prvi put. ĐOKIĆ; Nemoguće! JASNA: Pitajte mladog gospodina. Stričević ćuti. ĐOKIĆ: Onda sam ja opet ispao nedelikatan. JASNA: Ovaj drugi je godinama bio suviše delikatan, izgleda. STRIČEVIĆ: Hajde, kakve su to detinjarije. JASNA; Taman posla. ĐOKIĆ: Vidite, draga moja, ja sad nešto počinjem da shvatam, posle dvadeset i više godina... Restoran na Autobuskoj stanici Beograd, noć. Dijalog i dalje teče neprekinuto. Njih troje sada sede u restoranu. Profesor je vrlo uzbuđen. ĐOKIĆ; Znate li šta ja počinjem da shvatam? STRIČEVIĆ: Mislite, posledice...

186