RTV Teorija i praksa

domena tzv. predajnika male snage (sa limitom od 250 vati izlazne snage, uz izuzetke uslovljene lokacijom). Prograra većine privatnih radio-stanica popunjen je muzikom, ali i vestima i drugim govomim i komercijalnim sadržajima, mada stanice još nisu specijalozovane. U Sofiji je konkurencija postala dovoljno jaka pa je podela funkcija i formata među stanicama primetna. Mnogi pokušavaju da povećaju auditorijum mešavinom zapadne i bugarske pop, folk i rok-en-rol muzike, Zapadni rok je još uvek dovoljno popularan u Bugarskoj i u njemu uživaju raznoliki slojevi slušališta. Izuzetak je Radio Veselina (sa tri stanice u Plovdivu) koja se opredelila za balkansku folk-muziku (bugarsku, srpsku, makedonsku i grčku), a takođe i za muziku iz Poljske, Ukrajine, Rusije i dmgih slovenskih zemalja, zbog čega ima dosta širok auditorijum i lojalne oglašivače. Samo za vesti i govome emisije, nasuprot muzike kod drugih, opredelio se Radio Darrik u Sofiji, privtačeći publiku iz gomjih socio-ekonomskih grupa, slično kao u nekim đrugim zemljama. Zanimljivo je da u Bugarskoj u domenu privatnog radija postoje dva načina rada, od kojih jedan čine nezavisne male stanice, gde dnevne odluke donosi lokalni menadžer, a drugi čine stanice u mreži gde jedna stanica obezbeđuje program (od oko dvadesetak sati trajanja) a ostalo se popunjava lokalnim programom. Postoji i lanac radio-stanica koje koriste istu organizaciju (FRANC - First Radio Advertising National Chain) koja povezuje 11 nezavisnih stanica u Bugarskoj, za prodaju oglasa po jedinstvenoj ceni u celoj zemlji. Podrazumeva se zajednička koordinacija cena i podela prihoda. Prihodi od oglašavanja u istočnoj Evropi rastu, ali nedovoljno brzo da bi se moglo garantovati da će privatne radio-stanice moći da opstanu u naredne tri godine. To je slika iz istraživanja tržišta pfivatnog radija u Češkoj početkom 1995. godine koje je organizovala Asocijacija privatnih radio-difuzera. Predsednik Asocijacije navodi da u Češkoj ima 60 privatnih stanica, ali dodaje da je njihova budućnost neizvesna. Ukupni operativni troškovi ovih stanica iznose oko 30 miliona dolara, a od oglašavanja se prikupi 21 milion, ili oko 70 odsto od onoga što im je neophodno za preživljavanje. Tokom 1992. godine prihod je iznosio oko 9 miliona, kada su počele da rade prve stanice na slobodnom tržištu. Prihodi su brzo rasli, ali ne dovoljno u funkciji pune fmansijske podrške onima koji žele da se bave tim poslom. Pokazalo se da je samo 20 stanica profitabilno, da 20 održavaju velike koiporacije (čiji vlasnik može da podnese gubitak), a da 20

26