RTV Teorija i praksa

I v ANJES: Vaše pitanje odnosi se na najaktuelniji problem u političko-medijskom sistemu. Aktuelnost nije ono što rade novinari već ono što čini medijski sistem. Medijski sistem podleže izvesnoj logici koju ne diktira prvenstveno odgovomost novinara, njihov izbor i njihova hijerarhizacija. Ne mislim da mediji u velikoj meri utiču na društvo. Mislim da društvo diktira medijima svoje zakone. Ako o ovome razmišljamo, dolazimo do zaključka da je neki događaj važan zato što je postala navika u političko-medijskom sistemu da se on smatra važnim. Možemo da se zapitamo zbog čega je putovanje Pape smatrano uvek za važan događaj. U informacijama je napravljeno mnogo stereotipova. Skučenost dolazi takođe iz slabosti izvesnih novinara. Da bi se sagledalo nešto dalje od dobijene informacije iz agencije, od institucija vlasti, od službi javnog informisanja, informaciju treba da potraže i sami novinari. Redakcije su u ovome vrlo neeftkasne. Na primer, redakcija nije spremna da pošalje novinara na više meseci da napravi ozbiljnu, produbljenu anketu o teškom aktuelnom problemu kao što je, recimo, problem predgrađa. Mislim da novinaru nedostaju analitička sredstva slična sociolozima. Novinar treba da bude otvorenog duha za stvamost, sa metodama svojstvenim novinaru; to znači da sakupi informacije i da ih stavi u kontekst, što novinari često ne čine. Novinar je neka vrsta tegleće marve produkcije. Postavlja se takođe i problem cilja. Možda novinari ne razlikuju dobro pravi smer svoga posla? U ovome što ste upravo rekli, da li mislite da postoje francuske posebnosti u pogledu informacija? Kristin OKREN: Što se televizije tiče, to je neospomo i utoliko je očevidnije i karikaturalnije јег smo skoro jedini koji imamo dva dnevnika u 20.00 časova, u isto vreme kako bi rekao gospodin De la Palice, dok su u Velikoj Britaniji sa izvesnim vremenskim razmakom, što ostavlja malo više prostora i nešto malo više širine. Suženost sveta elektronskih medija leži takođe u relativnom siromaštvu naših kanala koji, u inostranstvu, nemaju dovoljno ekipa i predstavništava. Dakle, postoji dopisnik koji pravi uglavnom institucionalizovane, a retko sveže informacije koje sam pronalazi. Dakle, imate novinare koji IN SITU ilustruju depeše francuske agnecije za štampu (AFP).

42