RTV Teorija i praksa

pitanje agencije prenosnika. Ko prvi daje informaciju? U ime čega, na osnovu kojih kriterijuma? I tako vi tu ponovo nalazite ekonomske kriterijume, otkrivate nove forme imperijalizma. Imate dominantan Sever, Jug koji se raslojava, Istok koji nastoji da izađe na scenu. Modelizacija se pravi na ovaj način. Svet informacija, od nulte tačke je beo, nordijski beo i uglavnom se potčinjava kriterijumima anglosaksonskih društava. Zatim imate sve vrste povezivanja društvenih, političkih (manje značajnih nego što se kaže), društvena udruživanja igraju značajnu ulogu, pripadaju jednora istom svetu, istim kriterijumima. Poavr d’Arvor (Patrick Poivre d’Arvor), Kristin Okren, Žan Mari Kavada (Jean-Marie Cavada) i ja pripadamo istom dmštvenom miljeu, posećujemo iste Ijude. Nije začuđujuće ako su naši razgovori slični. Ostaje onaj na koga se uvek zaboravlja, vraćam se na njega jer on može situaciju da popravi, a to je primalac poruke. Suprotno onome u šta često intelektualci veruju, ja smatram da pojedinac, na drugom kraju reaguje. Primalac ima uticaj na odašiljača pomke a taj uticaj se verifikuje zahvaljujući studijama gledanosti. Suprotno onome što o studijama gledanosti mnogi misle, ja ne vemjem da su one izmanipulisane i opsesivne. Televizija koja se danas emituje jeste televizija koju želi većina Francuza - unapred homogena. Na toj draštvenoj homogenosti radilo se kako na levici tako i na desnici. Uzdizanje srednje klase objašnjava se opštim prosečnim prikazivanjima, a ono što mi emitujemo u najvećoj mogućoj meri jeste ujednačena informacija koju samo uznemire veliki potresi, o kojima sam malopre govorio, potresi, obično, emocionalne prirode. Sta možemo da popravimo da se vratimo na prave stvari, autentičnije, bliže, koje ne zaboravljaju čoveka? Ostaje borba koju treba nastaviti za pluralizam, zatim predstoji obrazovanje građanina za kritičko mišljenje i ostaje mogućnost da on odbije ono što mu ne odgovara ukoliko mu to stvarno ne odgovara. Ali ako on na to pristaje, zbog čega želite da se zaustavi ono što se svakodnevno označava kao veliki pravac? Nemamo vremena da tražimo nešto drugo, treba pustiti da se nametnemo. Publika treba da kaže ne, to nije to, više vas ne čujemo, i ona to kaže, ili suviše vas čujemo, ili vi nas ne čujete. Zbog toga delim upozorenje koje je uputio predsednik kada mu je štampa čestitala videvši ogoljene političare. Miteran nam je rekao: „Pažnja, u nas se sumnja ali publika će übrzo sumnjati i u vas jer pripadate istom političko-medijskom, medijsko-političkom društvu“. I bio je u pravu.

41