Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ 17

Удари у смех па му се испрси. Стадоше копље за копљем бацати,

Не може један другог распознати.

Ко пламен сукну јунак слоновити,

Потера с места коња горостаса. 520 Тад Хеџир удри копљем баш пут њега. Али га шиљком тек окрзну мало. Лав-Сухраб одмах тај шиљак извади, Па вршком копља завитла на њега;

Ко ветар брзо са седла га зграби, 925 Немаде више никаква обзира:

О тле га лупи као парче стене,

Ули му грозу у душу и срце.

Па с коња сјаха, на прса му седе,

Све хтеде да му и главу одруби. 930 Хеџир се скупи и опре на руку, Па у невољи замоли за милост Сухраб се диже, опрости му живот, И као јачи светова га доста

Онда му јунак свеза тешке ланце 935 И окована Хуману га посла.

Када у граду чуше за Хеџира

Заробљен да је и свезан одведен,

Зачу се лелек свих људи и жена:

„Пропаде Хеџир код овог мегдана!“ 940

ОСМО ПЕВАЊЕ. Бој Сухраба са Гурдаферидом.

Кад Гуждехемова славна кћерка сазна, Како је храброг нестало Хеџира, | Ожалости се, закука од бола,

Из груди јој се леден уздах вину. То беше жена храбра као витез, Која се увек јуначки понела!

За то јој даше име Гурдафрада. У боју нико не виде јој равне. Због Хеџпра се једила толико, Да лала-лице поцрне ко смола. 550

РУСТЕМ И СУХРАБ 2

сл сл