Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

Витешки оклоп за бој метну на се, (Није се смело више оклевати),

Под панцир сакри дуге плетенице, На главу римску кацигу прикопча.“ Из града слете доле попут лава, На брзу коњу, с пасом око струка. Пред војску стаде као храбар јунак, Па диже вику као да гром грми: „Где су вам храбри борци и војводе, Од мејданџија ко је жељан боја> Ко смије мени на мејдан изаћи,

У ког је срце кб у морског змаја»“ Од свију гордих јунака у војсци Ниједан не сме да иступи пред њу. Кад лавокрота опази њу Сухраб, Насмеја јој се и зубима шкрину Па рече: „Ево плен долази опет Мајстору мача и снаге у мрежу!“ Обуче оклоп, а на главу метну

Коб ветар брзо кацигу кинеску. Задихан дође пред Гурдаферпду. Кад бацизамка девојка то виде, Лук напе па га напери пут њега, (Ни птица не би стрели јој умакла!) Па на Сухраба сасу кишу стрела,

Витешки мејдан поче с лева, с десна.

А Сухраб гледа па је се застиди, Љутином плану, брзо у бој зађе. Штит изнад главе метну па полете Пут оне цуре, кавгаџије љуте. Чим Гурдафрида виде душманина, Како се попут огња распламтео, Лук и тетиву пребаци на руку,

А коњиц јој се пропе под облаке. Врх копља право окрену Сухрабу,

_Узду и копље прихвати свом снагом.

Сухраб се као леопард разјари,

Што душман само на превару мисли, Попусти узде и подбоде коња,

Па јурну на њу као Азергушесп

260

570

580

582

590