Rustem i Suhrab

-30

ФИРДУСИ

Сав гњевом плану и чело намршти, Исправи главу као лав у чести.

Најпре се бесно окоми на Гива Изгуби сваки обзир и загрми:

„Та ко је Рустем да мој налог крши, Ди своју дужност спрам мене не врши2 Да ми је сада овде мач при руци, Одсекб бих му главу ко наранчу! Држи га, води и обеси жива,

Никад га више не узми у уста!“

Те речи Гива погоде па рече:

„Како би дигб на Рустема руку>“ Краљ плану и на Гива и Рустема,

Сва скупштина се пред њим пренерази. А тада владар Тусу заповеди:

„Ти ћеш их оба жива обесити!“

При том се Каџс диже са свог места, Гњев га ухвати као ватра трску.

Тус пође, узе Рустема за руку

(Сви јунаци га чудом погледаше!)

Јер хтеде да га од Каџса склони,

Док у наглости шта зло не учини.

А јуначина плану на владара:

„Не држи толко огња у грудима! Твоја су дела гора од горега,

За тебе није да државом владаш! Боље је оног Турчина обеси,

На душмане се и рђе разјари!

И Сегсар и Рим и сав Мазендеран, Египат, Кина и сав Хамаверан, Пред мојим Рахшем сви су они слуге, Мој мач и лук их све у срце рани!

А и ти живиш по мојој милости,

Па зашто дајеш срџби толко маха2!“ И удри руком по Тусовој руци,

Све мислиш да га страшни слон удари: Одмах се главом о тле стрмоглави,

А Рустем нагло преко њег изађе. Срдито Рахша узјаха па рече:

„Ја лава тучем и престоле дајем,

1015

–

020

1025

1030

1035

1040

1045