Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

31

Кад гњевом планем, шта је Каус за мег

Што пружа руку за мном» А Тус ко је

Моја је снага и слава од Бога,

Она ми није од краља и војске

Земља је мој роб, а Рахш је мој престо,

Топуз је печат, а кацига круна.

Моји су друзи буздован и копље

А владар ми је срце и две руке!

Ја с мачем својим тамну ноћ осветлим,

По бојном пољу свуда главе сејем!

Зашто ме вређа» Та ја нисам слуга,

Сем вишњег Бога не служим никога!

Јунаци су ме закраљити хтели,

Престо су ми нудили и круну!

Ја нисам поглед бацо пут престола,

Него сам гледо на закон и правду.

А да сам круну примио и престо,

Ти не би имб те моћи и среће!

Све што си рекб зар сам заслужиог

Тако ми добро за добро сад враћаш»!

А Кеј-Кубада ја сам закраљио,

(За Каусову срџбу зар сам знао»)

Да Кеј-Кубада нисам избавио

Са Елбурз-горе из дивовских шака,

И да га нисам у Иран довео,

Ти не би пасо тог паса и ћорде,

Ти не би имб те моћи и жеље

Да тако збориш Самову Дестану!“

А Иранцима рече: „Сад ће Сухраоб

Стигнути, никог поштедити неће,

Нек свако тражи спаса својој души,

Сад како знате бољи лека траж'те

У Мрану ме не видесте више:

Ето вам земља, мени крила орла!“

Па удри коња те испред њих јурну:

Кожа му, мислиш, пуца од љутине. Свим јунацима срце се растужи,

Јер Рустем беше пастир, они стадо.

Гудерзу веле: „Шта год се поквари,

Ти умеш опет лепо поправити;

1055

1060

1065

1070

1075

1080

1085

1090