Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

37

Од страха стаде и уздахну гласно. Јуначки Сухраб овако му рече: „Ишчупај сваку бојазан из срца!

У овој силној војсци нећеш наћи Ниједног борца ни топуза тешког Који ће мени на мејдан изаћи,

Све да му сунце и месец помогне! Оружја има одвише и људи

Ал никог нема с поносним именом! У здрављу краља Афрасјаба ја ћу Од поља море направити крви!“ 'Сухраб се ништа у бригу не баци, Радосна срца са бедема сађе.

Од пехарника купу вина узе, Ништа се ради боја не растужи.

На другој страни разапеше тада Краљевски шатор у пољу код града. Од силних људи и многих шатора На пољу не би места ни на брду:

ЧЕТРНАЕСТО ПЕВАЊЕ. Рустем убија Жендерезма.

Кад сјајно сунце ишчезну са света, Ноћ тамна спусти на дан своје скуте; Техемтен тада изађе пред краља, Опасан пасом, а освете жедан. Па рече: „Краљу, је л ми допуштено, Да одем тамо без шлема и паса, Да видим ко је нови владар света, Ко су му борци, а ко главар војске!“ Каус му рече: „То и јест за тебе, Да си нам ведре душе, здрава тела! Нека те увек божја помоћ прати, Нек буде како ти желиш и мислиш!“ Техемтен метну турско рухо на се, Па крадомице пут тврђаве пође. А када дође, ближе тврђи приђе, Викање зачу и буку Турака.

1295

1300

1305

1310

1315

1320