Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

39

На месту оста Жендерезм убијен, Мину га жеља за бојем и гозбом.

Неко је време Сухраб мирно чеко,

Ал лављи Женде за дуго не дође. Кад Сухраб виде да га нема рече:

„Куд оде с гозбег Празно му је место!“

Изађу, али мртва Женда нађу: Почива јунак од гозбе и рата.

Све кукајући вратише се тужни, Клонула срца од жалости за њим. Сухрабу веле: „Женда нема више, За њег се битке и гозбе свршише!“ Кад Сухраб зачу, поскочи на ноге, До Женда дође брзо попут дима. С момцима, с лучом и са свирачима Дотрча, али мртва Женда виде.

Од чуђења се запањи и смете,

Па онда позва срчане јунаке. Овако им је јунак беседио:

„Чујте ме, мудри и славни јунаци, Немојте ноћас заспати ни часа,

Сву ноћ вам треба држати за копље, Јер ево курјак уђе међу стадо, Пастира и пса виде у забуни, Између храбрих једно јагње зграби, Тако га подло и кукавно уби!

Тако ми творац света помогао,

Чим мој ат ногом на ту земљу крочи,

Одвићу замку с облучја на седлу, Осветићу се Ирану за Женда!“ Одатле оде и седе на престо,

Па великаше преда се дозове: „Иако неста Женда с мог дивана, Ипак ми душа није сита гозбе!“

1865.

1370:

1375

1880

1385:

1390

Кад Рустем натраг крену пут владара, 1395

Гив беше стражар у иранској војсци: Кад слоновитог угледа јунака, Испружи руку, мач из кора тргну, Одједном викну попут бесна слона, Штит на се диже и песницу стиште.

1400