Rustem i Suhrab

40

ФИРДУСИ

Рустем је знао да ће Гив те ноћи

Држати стражу у иранској војсци,

И у смех прасну, а стражар јаукну,

Кад Техемтена препозна по гласу.

Гив сјаха с коња, приступи и рече:

„Јуначе силни, кавгаџијо стара,

По тамној ноћи где си пешке био2!

Техемтен усне отвори да збори,

Исприча Гиву шта је учинио,

Како је лављег убио јунака.

Узорни Гив му зажели: „Без тебе

Нек никад није топуз, коњ и седло!“ Одатле Рустем окрену пут краља,

Исприча њему за Турке и гозбу,

За Сухрабову висину и узраст,

За плећа, прса, мишице и ногу.

Па рече: „Такав Турчин се не роди,

Кб витки чемпрес стасом у вис стрши!

Иранца таквог нема ни Туранца,

Рекб би: то је витез Сам и — доста!“

Још рече како Женда шаком лупи,

"Како га боја и свих гозби лиши.

Иза тог песму и вино затраже, Целе се ноћи с друштвом забављаше.

ПЕТНАЕСТО ПЕВАЊЕ.

1405

1410

1420

Сухраб пита Хеџира за имена иранских војвода.

Чим жарко сунце подиже штит златни 1425

И своју главу помоли на небу,

Обуче Сухраб бојни оклоп на се, Узјаха брзо ата чивит-боје.

Индиски мач му о бедрици виси, Краљевски шлем му изнад главе стоји; На кашу замка од шесет чворова,

Све чвор на чвору, а лице му страшно.

Одабра један високи брежуљак, С којег се војска виђаше иранска. Преда се зовну Хеџира па рече:

1430

1485