Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

Око њег стоји уређена војска; Иза њег видиш шаторе без краја, Слонове страга, а лавове спреда.

Пред њим се види барјак с ликом слона

И коњаници у чизмама златним.“ Хеџир му вели: „То је Тус Невдеров, На његову је барјаку лик слона,“

„А видиш шатор с застором црвеним, До кога много коњаника стоји2

Пред њим је модар барјак с ликом лава,

На средини се алем-камен сјаји,

А иза њега јесте силна војска

Од копљаника и од оклопника.

Ко ли је у њемг Како му је имег Врдањем немој да изгубиш главу!“ Он рече: „То је дика свих племића, Велможа Гудерз Кишвадова рода, Војвода срчан на освете пољу

Што осамдесет има храбрих сина Зато се ни слон не упушта с њиме, Ни тигар пољски, ни леопард горски!“ Поновно рече: „Видиш зелен шатор Испред кога се грдна војска слегла2 На среди стоји скупоцени престо, Пред њим се вије звезда Кавеова, А на њем седи један војевода, Изгледан јунак, развијен и стасит: Од свију који покрај њега стоје, Иако седи, за главу је виши!

Коњ пред њег стао његове висине, До самих ногу замка му зе спушта; Свакога часа сам од себе рже,

Све мислиш: ево хучно море бучи. Спреда је доста слонова с покровцем, А онај јунак кипи на свом месту. Његова стаса у Ирану није, Његову коњу нигде равна нема! Гледај му барјак са аждаје ликом И оно копље с лавом златне главе!“ Овако Хеџир помисли у себи:

1480

1485

1495:

1505

1515