Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

43

„Ако ли борца слоновита тела Прокажем овом храбром лављем дечку, На Рустема ће сместа навалити;

Зато је боље да тајну сачувам,

Да име тога прећутим јунака.“

Па гласно рече: „То је краљев вазал Који је скоро стигао из Кине,“ Сухраб запита како му је име,

А Хеџир рече: „Имена му не знам, У овом граду ја сам онда био, Кад је он краљу дошао. иранском.“ До дна се срца Сухраб сневесели, Што нигде трага Рустему не нађе. (Очеве знаке мати му је рекла,

Гледа их али оку не верова

Све чека сад ће Хеџир име рећи, Сад ће му име срце да усрећи,

Али му друго писало на челу

По заповести неумитне судбе! Запита опет: „А који велможа Разапе шатор с застором при крају, Пред којим стоје слонови и коњи, Од којег цика трубље све долази2 Пред њим се вије барјак сликом вука, Све у облаке златни врх му стрши. Сред шатора се један престо диже, А испред њега робови у реду»“ Хеџир му рече: „То је Гив Гудерзов, А јунаци га храбрим Гивом зову, Највећи јунак од Гудерзовића,

Што заповеда над два дела војске Горди је јунак зет Рустема славног, У Иран-земљи кб он мало их је!“ Тад Сухраб рече: „Онамо где сјајно Сунце се рађа видим бео шатор,

Од римске дибе, а до њега стоји

У реду преко тисућ' коњаника.

А копљаници и пешаци с штитом Сакупљени су у војску без краја. Војвода седи на филдиш-престолу

1520

1530

1535

1540"

1555