Rustem i Suhrab
-46
ФИРДУСИ
Главом је виши од висока стабла.
У боју кад се расрди, лав шта је, Шта човек и слон за његову шаку2!“ Хеџиру вели Сухраб племенити; „Црне је среће Гудерз син Кишвада, Лудим га треба звати кб и тебе Унаточ снаге, знања и врлине.
Јер где ти виде борце од мејдана, Кад јоште не чу топот коњске стопе, Да о Рустему говориш толико
И да га тако цело време хвалиш»! Од огња човек има дотле страха, Докле се море креће у тишини,
А кад се сиње море ван прелије, Дах брзог огња пред њим се повије. И тмина скрије главу с површине,
Кад сунце тргне свој мач од врућине!“
Невешти Хеџир рече сам у себи: „Кад лавокроту прокажем јунака Турчину овом вако снажне руке, Оваквих плећа и краљевских кретњи, Одмах ће кавгу заметнути с војском И слоновита натерати коња,
А каква су му плећа и рамена, Погину Рустем од његове шаке! "Од Иранаца нико неће доћи,
„Да њему право погледа у лице Нити ће смети да се с њим побије, А он ће престо узети Каусу! Мобед је рекб: Боље је умрети Него да ти се душман живу смеје! Ако ја паднем од његове руке, Дан неће бит црн ни река крвава; Сем мене оста старини Гудерзу
„Још седамдесет и шест лав-синова Оста му још Гпав, страшна разби-војска,
Који је свагде глава часног скупа, ЧОста му Бехрам и поносни Рехам, ЧОста му Шпадуш, силни лавокрота.. ЧОни ће мене зажалити мртва,
1640
1645
1650
1660
1665
1670
1675