Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

На страшном слону престо, круну вуче, Војвода света треба да предњачи, Кад с бојног поља стигне бојна бука!“ (Овако Хеџир одговара њему:

„Ваљда је онај јунак лавокрота

У Забулистан отишао сада,

Јер сад је тамо светковина ружа.“. Сухраб му рече: „Де, још и то реци За вођу који једва боја чека!

Кад краљу света одсвакле похрле

У помоћ славне велможе под шлемом, Војвода света да на слави седи»! Ругало би се и старо и младо!

Ја сам ти данас за услове казб,

Ево их опет да речи не трошим:

Ако ми кажеш које је пехлеван,

У сваком скупу седићеш са чашћу, Даћу ти свега и свачег на свету, Отворићу ти хазне тајног блага;

Ал' ако тајну сакријеш од мене,

И ако мени затајиш што знадеш, Одмах ти оде са рамена глава:

Од ово двоје бирај које хоћеш!

Зар не знаш што је мобед рекб краљу Онога часа када откри тајну:

Реч неречена, то је драги камен,

Још недотакнут у завоју земље,

Тек кад се реши завоја и слоја, Постане сјајно сунце изнад цене!“

На то му Хеџир: „Ако си сит, краљу, Печата, круне и престола свога,

Тек онда тражи боја са човеком,

Што страшног слона раставља са душом,

Што буздованом наковањ разбија И уништава две стотине људи!

С ким год се Рустем побије у боју, Тому ће главу с неба у прах врћи! На земљи ни слон њему раван није, Прах дигне коњем као море буру! Телом је јачи од сто јаких људи,

1600

1605

1610

1620

1625:

1630

1635