Rustem i Suhrab

ПОРОВОР 105

и студирања врло су ми добро послужили и омотућили су ми да извесне ствари самостално и први пут утврдим.

Што се тиче принципа којих сам се држао при превођењу Русшема и Сухраба и Сашире на шаха „Махмуда, они су укратко ови. Главна ми је брига била да будем веран оригиналу, у мислима, у изразу и у појединостима, а тек онда да сачувам ко„лико сам умео и знао и извесне његове лепоте. Ја намерно велим извесне, јер и сам добро знам како је тешко и готово немогуће превести једног овако великог песника као што је Фирдуси и верно и „лепо у свему. Зато где је требало или боље рећи где се морала правити концесија једном или друтом, ја сам на концу волео жртвовати форму него «садржину. Укратко, ја сам више пазио на то да мој превод буде тачан и добар, него ли уметнички угла- _ ђен. Али ово не значи да сам ја заборавио да преводим једно еминентно песничко дело; зато сам баш и одабрао песничку форму за коју држим да је најближа Фирдусијеву мушекдрибу, наиме једанаестерац са одмором иза петога слога, али сам изоставио слик, јер би ми сувише ограничио слободу кретања, а најзад, ни наше лепе народне песме нису сликоване. Сувишно је и истицати да сам и уоквиру . који сам одабрао морао местимице донекле другачије превести него у обичној прози, мада се ово односи само на ретке, небитне појединости; унзточ тога ја држим да сам остао веран оригиналу у суштини и да се нисам изневерио горе изложеном начелу о превођењу. '

Позната је ствар да је уопште врло тешко преводити песничка дела, али су ове тешкоће код превођења источних песника још много веће и компликованије; многе ствари су у њих посве другачије него у западних, па преводилац више пута не може да их задржи, него их мора тако преиначити да буду разумљиве западним читаоцима. К томе долази код Фирдусија још и то да више пута није уолште јасно шта поједино место значи, или се с обзиром