Rustem i Suhrab

ХМ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

из ове јуначке породице из Систана, почевши од Гершаспа па све до Рустемових синова и кћери. Тако се Сам-наме односи на Рустемова деду, Ферамурз-наме на његова сина Ферамурза, а Бану-Гушасп-наме износи славна дела Рустемове кћери БануГушасп. Трагична епизода о боју Рустема са Сухрабом поновљена је у Иихангир-нами и у Барзу нами: и у њима се Рустем бије са сином, односно унуком (Барзу је син Сухрабов), али се јунаци најзад препознају. Ове је епове у рукопису највише читао поменути Жил Мол и интересантно је шта је у њима нашао о Славенима. Барзу-наме, која датира из почетка ХИ века и са својих 65.000 дистиха надмашује обимом и саму Шахнаму, говори на дуго и широко о Барзуовим ратовима против Славена и приказује их, противно од Фирдусија, као дивове, а њихова краља назива „Див Секлаб“.

Осим тога, иранска народна традиција на којој почива Фирдусијев еп прешла је у Јерменску и на Кавказ и нашла одјека у тамошњим народним умотворинама. Преко Кавказа и иначе, Гјахнама је утицала и на руске јуначке песме (т. зв. билине). Руски научник Владимир Васиљевич Стасов је о том опширно писао (Происхожденје русскихђ бвглинљђ, 1868.) доказујући, да су руске билине позајмљене у целости с Истока и да су често бледа слика источних песама и прича, која тек онда постаје јасна кад се сравни с оригиналом. По Стасову, и позната руска скаска о Јеруслану Лазаревичу има свој извор у Шахнами, шта више, и поједина имена у њој указују на персиско порекло (Јеруслан је постало од Рустам [Рустемј, Лазар или Залазар од Залзар, Киркоус од Кеј-Каус). И Всеволод Милер види у боју Илије Муромца са сином одјек приче о Рустему. Тако исто и скаска о дванаест снова цара Шахајши (у нас: цар Шакиш) доводила се у везу са Шахнамом. Оваква и слична схватања наишла су и на отпор код Руса (професор Дашкевич и др.), али В. Јагић (Агскто, Х1Х, 305) и после тога не-ис– кључује утицај Истока на билине. У вези с овим