Rustem i Suhrab

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА 1ХХМ

можемо напоменути, да је и у нас И. Руварац (Две студентске расправе, 1884., стр. 19 и даље) доказивао за многе наше старе јуначке песме да потичу од индиских и персиских скаски.

Како су руски научници помоћу Шахнаме тумачили постанак својих билина, тако су је опет у западној Европи хтели искористити за упознавање“ вере, културе, историје и географије старога Ирана. Пошто је Фирдуси верно следио своје изворе, они су држали да им и у горњем правцу може дати веродостојних података и били су склони више њему веровати него грчким писцима. Али су их наде,. у главном, превариле; клинасти натписи дали су често право грчким вестима, нарочито Херодотовим. (Ово се могло и очекивати након онога што смо горе рекли о односу нашег песника према његовим изворима. Осим тога, видели смо како је народна традиција често једнострана, испрекидана и далеко од историје и правога стања ствари, а Фирдуси ју је још и песнички преиначивао и дотеривао. Најзад, и сами преписивачи су доста мењали.

Ово не значи да ахнама не пружа никакве користи за науку, него да научник (нарочито историчар и географ) мора бити врло опрезан при томе. Али је персиска епопеја тим вреднија за изучавање културне историје, фолклора и упоредне књижевности. Она нам износи доста верну слику културних прилика под Сасановићима, она нам приказује“ врло старе народне обичаје и веровања, и упознаје нас са прастарим скаскама људскога рода. Поред тога, многи Фирдусијеви хероји и мотиви пружају очигледне и врло старе, каткад и најстарије паралеле онима у других, нарочито индоевропских народа. Овде ћемо навести само неколико примера. Највећи јунак ШЛахнаме, силни и непобедиви Рустем, има толико сличности са Хераклом и Ахилом код Грка, Рамом и Карном код Индијаца, Роландом код Француза, Сигфридом код Немаца, Сидом код Шпањолаца, Свјатогором и Илијом Муромцем код Руса и с Краљевићем Марком код нас. У ти-