Rustem i Suhrab

1ХХХ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

познавали класичке и уопште стране литературе, а Нелдеке је, поред тога, имао још и нарочито поштовање за Хомера. Најзад, Рикерт и Шак били су и сами песници и могли су песника боље схватити и оценити. Након овога је још теже разумети да је познати, савремени историчар персиске књижевности, Енглез Едвард Браун (7 1926.), доста хладан наспрам Фирдусијева епа, мада је и сам превео мање одломке из њега. Међутим, он сам отворено признаје да то долази од његове „прирођене неспособности“ за епику, и, према томе, његове замерке: погађају епску поезију уопште, без разлике.

На концу, цела ствар стоји овако. Што је ко дубље и боље изучио и упознао Фирдусија, тим га је више ценио, а приговори против њега потичу махом од оних који су га уопште слабо познавали, или који уопште не трпе епове, па била то Илијада, Одисеја или Шахнама. Међутим, унаточ тога мишљења, Хомер и Фирдуси остају највећи епски песници не само старе Грчке и Персије, него уопште целога Запада и Истока.

Др. Фехим Бајрактаревић.