Rustem i Suhrab

а

УВОД:

Сад бој Рустема и Сухраба слушај, Друге си приче слушб, чуј и ову. Ово је једна прича пуна суза, Нежно се срце грози на Рустема. Кад хладни ветар дуне с које стране 5 И на тле баци незрелу наранчу, Зовемо ли га грозним што је такав, Кажемо ли му страшан што је дивљи Кад је смрт нужда, је л онда неправда, А ради правде чему сва та викаг 10 Те тајне није твоја душа свесна, Иза тог вела нема за те пута. На та лакома врата свако уђе, Али се ником не отворе више! Но идућ од нас можда нађеш тамо 15 У новом двору бољи мир и место. „Да смрт никада никог не покоси, Старим и младим свет би затрпала. Кад ватра пржи чега год се такне, Је л онда чудо кад опржи когаз 20 А она пржи све што нађе кашто Из старог дебла нова грана тера. Дах смрти као неумитна ватра Не штеди млада нити изнемогла. Зашто се младић том свету весели, 25 Кад само старост није узрок смртиг Без оклевања тамо треба поћи, Кад Смрт нас вргне на коња Судбине. Што судба хоће то неправда није, Шта може јаук и плач против судбе»! 30