Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

За суђен данак младост је и старост Свеједно ако вери не пркосиш.

Ако ти срце светлом вере сија,

За те смртника шутња је најбоља.

Предај се само Богу и молитви, 35 Без престанка се спремај Судњем Дану.

Бог ти се онда неће више крити,

Ако ти душа није с врагом друга.

И ради тако све док земљом ходиш,

Да спасен вером блажен тамо одеш. — 40 А сад да одмах причам о Сухрабу

М како с оцем на мејдан изађе.

ПРВО ПЕВАЊЕ. Рустем иде у лов.

Да надовежем, по причи дихкана, Предање једно из старинских дана. Од мобеда је дихкан ово чуо: 45 Рустем се рано ујутро пробуди И брижна срца у лов се опреми:

Опаса појас, напуни тоболац

Стрелама, па се на свог Рахша баци,

И џарну тога слоноликог коња. 20 Одјури према граници Турана,

Као лав срдит када дивљач тражи.

Кад стиже близу границе Турана,

Угледа чопор дивљих магараца.

Кб ружа засја образ крунодавца, 22 Обрадова се и потера Рахша.

Стрелом и луком, топузом и замком,

Обори доста дивљачи на пољу.

Сакупи трња, шикарја и грања

Па јаку ватру наложи од тога. 60 Кад ватра плану, слоновити Рустем Оде и дрво за ражањ усече. Натаче дивљег магарца на дрво Још лакше него да је птичје перо. Испече га, разломи и једе,

ср сл