Rustem i Suhrab

6

ФИРДУСИ

И крену с душом пуном боли, туге, (С патњом у телу, а с муком у срцу.

ДРУГО ПЕВАЊЕ. Долазак Рустемов у град Семенган.

Кад Рустем дође Семенгану ближе, Глас о том краљу и властели стиже: Крунодавац је пешице приспео,

У лову Рахш се од њег поплашио. Пред њег изађе краљева властела, Све што је калпак носило на глави. А сваки пита: „Је ли ово Рустем, Или је рано сунце са истока>“

Краљ одмах сјаха пред Рустемом с коња, А око њег се силна скупи војска. Краљ онда рече: „Шта је било с тобомг Ко 'смеде да ти на мејдан изиђег

У овом граду сви смо теби склони

И кудгод рекнеш с тобом ћемо поћи; Све наше благо на вољу ти стоји, Главом и душом племићи су твоји!“ Кад Рустем зачу ове речи краља Одбаци сумњу, смири му се душа, Па рече краљу: „Рахш оде од мене, (С овога. поља, без узде и џема. Трагови воде све до Семенгана

Од оних трски што стоје крај реке. Ако га нађеш, велика ти хвала, Признање ћу ти одавати вечно;

Ал ако мога Рахша не нађете, Многе ћу вође с главом раставити!“ Краљ на то рече: „О јуначе славни, То нико не сме да учини теби!

(Сад гост ми буди, мани се наглости, По твојој жељи цела ствар ће бити! Вечерас ћемо -да се веселимо

И да све.бриге вином разбијемо,

Јер гњев и наглост не користе ништа

105

110

125

130

13