Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

Дух: разум сами; тело, душа чиста, Рекб би: ништа земског на њој нема! Од ње се смете Рустем лављег срца, Од чуда призва Бога Створитеља, Па проговори: „Како ти је имег

У тамној ноћи шта тражиш, шта желиш“

Она му рече: „Име ми Техмина,

А видиш како погибох од чежње. Једина кћи сам семенганског краља, Од славне лозе лава и пантера. Ниједан владар света пар ми није. Под сводом неба кб ја мало их је. Без вела нико не види ми лице,

А мога гласа никад нико не чу.

Кб чудне, стране бајке од свакога Много сам прича слушала о теби;

Да се не бојиш дива, лава, тигра,

Ни змаја и да насрћеш ко они;

По ноћи сам да идеш пут Турана, Границом сам да ходиш без престана; Сам самцат дивљег магарца да печеш, Замахом мача да зрак на плач тераш; Да лаву срце, тигру кожа пуца,

Кад насред боја твој буздован виде. А чим орао спази твој мач голи Изгуби смелост да се на плен баци. Од твоје замке ни лав не измакне, Од твога копља облак крвцу лије! Такве сам приче слушала о теби, Често сам усне гризла ради тебе.

Све тражих твоје груди, врат и плећа, Док у наш град те не нанесе срећа. Ако ме хоћеш, ја сам сада твоја,

А после овог нико ме не виде!

Знај добро да ме љубав теби води

И да сам њојзи разум жртвовала.

А осим тога ја од Бога желим,

Да с тобом имам од срца порода,

Да буде кб ти јунаштвом и снагом, Сатурн и Сунце да му среће даду!

175

180

182

190

195

205

210