Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

Нити Густехма, Гива ни Бехрама! Престо ћу дати Рустему и круну, Место Кауса закраљићу њега!

Из Ирана ћу упасти у Туран, Самога краља позвати на мејдан! Узећу престо краљ-Афрасијаба,

А вршком копља пробошћу и сунце.

Учинићу те краљицом Ирана, У боју ћу се као лав понети! Кад ми је Рустем отац а ја син му, Не треба земљи други круноноша; Док сија лице сунца и месеца,

Зашто да звезде круном главу ките2!“

ПЕТО ПЕВАЊЕ. Сухраб изабире коња.

Овако мајци јунак Сухраб збори:

„А сад да видиш јунака од мене! Један коњ брзи мени одмах треба, Челик-копитом што камење ломи, У снази ко слон, у лету кб птица, У мору риба, кошута на копну, Да моју буџу упрти и топуз, Јуначка моја прса и рамена.

Не треба да сам без коња у боју, Кад душманину погледам у очи“ Чим мајка ово од свог сина зачу, Пут сјајног сунца диже своју главу, Па коњушару рече да изведе Ергелу целу брзе попут дима,

Нек Сухраб себи коња изабере, Нек њега јаше када у бој пође. Штогод је било коња у гомили, Свуд раштрканих гором и долином, Све дотераше у град, а лав Сухраб Узима замку и прилази храбро.

За кога мисли да је јак и снажан, Кожнуму замку око врата баца

М вештом руком леђа притискује,

330

340

345