Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

Нећеш ми жива остати на свету!“ Мати му рече: „Слушај да ти кажем, Биће ти драго; мани се наглости!

Ти си син храброг и силног Рустема, Потомак славног Сама и Нарема, Зато ти глава у небеса стрши,

Јер си њихова рода и племена. Откада Творац овај свијет створи, Никад се витез ко Рустем не роди! На земљи нико не би раван Саму, Ни небо не сме да му главу скрши!“ Па носи књигу од храброг Рустема И показује у потаји сину

Три кесе злата и још три рубина Које му отац посла из Ирана.

У доба кад се од мајке родио,

То му је отац с књигом опремио. „Све добро гледај, сине, и прегледај, Што ти је бабо на поклон послао!“ И још му рече: „Афрасијаб не сме (Од свега тога ни речи да знаде,

Јер он је душман славнога Рустема, Који је Туран завио у црно.

Не дао Бог да пизму на те има, Мрзећи оца да уништи сина!

Кад отац чује какву нарав имаш

И да си постб горда убојица, Одмах би јунак позвао те себи, Мајци би срце препукло од бола!“ Овако Сухраб беседи: „На свету Никога нема да тако шта крије. Велможе старе и јунаци храбри Причају сада о Рустему приче; Колено које тако славно беше,

Од мене крити какав разлог имаг Већ од Турака, убојних јунака,

Ја ћу сад војску скупити без краја, И отерати Кауса са власти

И траг затрти Тусу у Ирану. Поштедит нећу Гургина, Гудерза,

295

300

305

310

315

320

325