Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

Да видим оног славног бабу мога!“

Кад краљ-разуме о чему се ради,

Опрема њега спремом сваке врсте: Престољем, круном, тијаром и пасом, Камилом, коњем, златом и драгуљем, 410) Оклопом римским и опремом бојном.

Колико дечко задиви владара,

Одмах му широм отвори благајну

И краљевски га опреми на војну.

ШЕСТО ПЕВАЊЕ. Афрасијаб шаље Бармана и Хумана Сухрабу.

Глас брзо стиже до Афрасијаба: 415 „Сухраб је лађу у воду пустио, Силну је војску себи сакупио, А главу дигбо кб на пољу чемпрес. Јоште му млеком уснице миришу, А све о мачу и о стрели мисли. 420 Све црну земљу сапире ханџарем, Све са Каџсом сада боја тражи. Огромна војска око њег се слегла, Обзира нема више ни на кога. Шта треба о том дуљити још више: 425 Виша је храброст од високог рода!“ Кад Афрасијаб ове речи чује, "Обрадова се и слатко насмеја. Од војске бира срчане главаре, Који ће тешким топузом да бију: 430 Хумана славног и Бармана храброг, Војводе што се ни лава не боје. И још им даде дванаест хиљада По избор храбрих, убојних јунака. Онда им рече: „Овако том свету 435 Спремите варку па је добро кријте! (Очева љубав не сме да препозна ЈУ сину исту крв и исту душу; Када се они сретну на мејдану, Рустем ће одмах битку заметнути. 440