Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

Лављи ће младић тада својом руком

Убити храброг старину јунака.

Кад без Рустема Иран заузмемо,

Кауса ћемо у шкрипац. довести;

Сухраба ћемо онда пограбити

И једне ноћи у сан га привести.

А ако отац тад убије њега,

Од туге ће му славном пући срце!“ Опрезно пођу обадва јунака,

Сухрабу крену, дечку светле душе.

Пред њима иду дарови краљевски:

Двадесет коња и дева са благом,

Од амбре круна, од тиркиза престо,

сл

445

450

Над круном бисер, под престолом филдиш.

Још књигу једну ласкаву и милу, Опрема оном храброме јунаку: „Ако се попнеш на престо Ирана, Сва ће се земља смирити од кавге. Незнатан размак наше земље дели, Једно је Тиран, Иран и Семенган. Шаљем ти војске колико ти треба, На престо седни а сам круну метни. Војвода храбрих кб Хуман и Барман Не беше никад досад у Турану. Ја ти их шаљем под заповест твоју Да неко време буду твоји гости; Ако рат тражиш, они га већ носе, Много су јада душману задали!“ Оваку књигу и-рухо краљевско Понесу с пуним девама и коњ'ма. Кад глас о њима до Сухраба стиже, Опаса појас, на сусрет им оде, Ко ветар оде с дедом пред Хумана. Чим војску спази, срце му заигра. Кад Хуман виде мишке му и плећа, Много се младом задиви јунаку. Онда му књигу предаде од краља, Дарове, коње и све деве пуне. И још му оба опрезна јунака Поруку кажу краљ-Афрасијаба.

455

460

470

475

480