Savremena uloga državne uprave u spremanju zemlje za rat

14

У ми р у Министарство рата организује државну војну силу: копнену војску; на мору флоту и у ваздуху авиацију. На организацију војне силе од утицаја су: а) велиичина државе по простору ипо броју становништва. Мирнодопско бројно стање војне силе у данашње доба у европским државама креће се од 0,1% —1%. Што је која држава становништвом бројно јача, она може у миру држати мањи проценат бројног стања свога становништва способног за оружје; б) Геополитички положај државе налаже држање у миру јачег броја војника и старешина ако се држава налази у близини јаких суседних држава, од којих јој прети опасност. Обратно, државе које заузимају повучени и одвојени (острвски) положај, као што су Енглеска и С. Америчке државе могу се, ради себе, задовољити и мањим бројним стањем копнене силе, али у толико њихова флота и авиација морају бити јаче развијене; в) Спољна политика државе, коју она има да води, било ради обезбеђења свога опстанка (дефанзивна политика) или агресивна нападна ради прибављања територија у суседству, или колонија, или ради задобијања престижа у дотичном континенту. Уочљиви су примери савремених држава: Немачке, која развија офанзивну снагу на копну и у ваздуху ради стварања тако званог „животног простора", и Француска, која држи своју војну снагу, поглавито ради одбране садашњих својих тековина. Слично Немачкој Италија држи сразмерно јаку војску, флоту и ваздухопловство у очекивању остварења своје надмоћности на Средоземном мору и на северној обали Африке. Италија у Франковој Шпанији има савезника на Средоземном мору, при том, непосредно уз гибралтарски мореуз; сем тога Шпанија је сусед и Француске на Пиринејима. Од малих држава види се да оне од њих, које су учествовале у стветском рату као што су: Румунија, Југославија и Грчка држе своје војне снаге, у јачини и смеру њи-хове дефанзивне политике за одбрану њихових територијалних тековина из светског рата 1914—1918 год. Маџарска и Бугарска, од 1938 год., приступају убрзаном стварању својих војних снага, сва-