Seljačke radne zadruge i njihova uloga u poljoprivrednoj proizvodnji : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

13

дана у дан умножава број сељачких радних задруга и у многим крајевима појављује тежња за њихово оснивање. У постојеће задруге одлазе делегације сељака из разних крајева да се осведоче на постигнутим искуствима и упознају организацију сељачке радне задруге. Они одлазе самоиницијативно, јер их тамо вуче жеља за напреднијим и бољим животом.

Данас већ сељачке радне задруге претстављају важан чинилац у пољопривредној производњи. У Југославији данас ради око 417 сељачких радних задруга које обухватају око 27 хиљада сељачких домаћинстава и преко 125 хиљада хектара земље. Од тога се само у Народној републици Србији налази 275 радних задруга са 19.570 домаћинстава и 88.480 хектара земље. Највећи број задруга налази се у Аутономној покрајини Војводини и броји 252 задруге са 19.050 домаћинстава и 36 хиљада хектара задружне земље.

III

Као што је целокупан живот и развој наше народне заједнице пун промена и покретљивости, тако је и развој сељачких радних задруга пун динамике и промена на путу изналажења бољих метода у организацији рада и у постизању већих успеха у пољопривредној производњи.

Иницијативом сељачких радних маса стварају се, према објективним месним условима, сељачке радне задруге разних величина, којим има од 9 задружних породица до преко 400 и од 30 до преко 2.000 хектара задружне земље. Поједине задруге претстављају крупна задружна пољопривредна газдинства, као што је сељачка радна задруга „Марко Орешковић" у Накову код Велике Кикинде, у коју се удружило 465 породица са 2.435 хектара земље.

Људи се удружују у сељачке радне задруге онако како их води живот и свакодневна пракса и искуство.