Seljačke radne zadruge i njihova uloga u poljoprivrednoj proizvodnji : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

8

"Радне мДсе.-прихватилс с.у .задруге као своје организације, јер у њиховбм раду и развоју, под условима постојања народне власти и друштвеног сектора привреде, у својој моћној тековини Федеративној - народној републици Југославији виде пуно остварење својих тежњи стварање бољег материјадног и културног живота.

Основно начело које влада нашим задругама јесте потпуна добровољност удруживања и демократски начин управљања задругом'. Основни закон о задругама подвукао је да су задруге добровољне економске организације радног народа и поставио потпуну равноправност свих чланова задруге као и дао широка права скупштини задругара.

На тај начин јеЈостварена могућност учешћа целокупног чланства у раду задруге, што одговара духу наше демократије. Тнме је остварен услов за потстицај широких' радних маса у привредном животу земље, што је јеДан од главних услова за напредак задруга.

С друге стране, задруге нису спутане у свбм развоју неким строго утврђеним и уским оквирима, који би кочили иницијативу радних маса н правилан развој њихових организација —■ задруга.

II

У нашим селима данас углавном постоје ови облици задруга: сеоске набавно-продајне задруге, земљорадничке пронзвођачке и прерађивачке задруге и, као посебан облик произвођачких задруга, сељачке радне задруге. Сељачка радна задруга је виши облик земљорадничке произвођачке задруге, или, боље речено, она је права произвођачка задруга. Сељачке радне задруге се разликују од осталих задруга и по свом бблику и по својој унутрашњој организацији.