Seljanka

Да јој се дете не мучи

Године су учиниле своје. Од девојчурка нарасте права девојка. Али оста некако ситна, џгољава. Њене вршњакиње као да су негде на другоме месту расле: порасле, крупне, снажне, кад иду, земља се под њима угиба. А она као хлеба да не једе: једва јој се душа држи. Да отрчи, мислиш, страшила би се. Па још увек кењкава и кисела. Станија и Радоје баш брину за њу. Па већ гледају у њу каоу мало воде на длану. МИ на себе су заборавили. Шта јој не купују и недонесе. Обучена је као права варошанка. М опет ништа, па ништа. Њој се одбило јело, хаљинама се не радује. И из дана у дан вене.

Поче се Радојкина врст и удавати. Јана Станкова Петрија Милојева, Ружица Обрадова, Лепосава Глишина и то лике друге поизудаваше се. Време је, да и Радојка оде у своју кућу. Али Радоје и Станија не смеју на то ни поми: слити. Како да се одвоје од детета»

Јави се тако по нека прилика. Дођу и разбирају за девојку. Али Станојка одбија све од реда:

— Није ми девојка још за удају, нека је, нека причека. · Има где живети. И већ је говорила да је неће ни удавати, ако не нађу зета, да им дође у кућу. Прођеше година, две. Радојка оста још неудата. Још никако да се јави добра прилика. До душе, било је просилаца, Многима је замицало око за лепо имање Радојево. Али нико није хтео да дође девојци у кућу, да се назове призетко. Сваки па и онај најсиромашнији, хтео је да има своју кућу, да буде свој домаћин, а не да му Станија господари и заповеда.

Радојка већ није била више тако млада. Већ се и млађе од ње поудаваше. А њене вршњакиње већ за собом воде по троје и четворо деце. ој је било тешко више девовати. Желела је и она да једном почне на свој начин кућити кућу. И из дана у дан било јој све теже девовати. Као за пакост,. сад су све ређе јављали просиоци. Многи су још били одбијени, па се већ мало који и усуђивао да заиште Радојку. Али девојачкога села још нема. Једнога дана јави сеи Радојки прилика Милена из Добродола хоће да жени најмлађега сина. Вратио се из војске, па хоће да га свеже за кућу те му тражи ваљану девојку. Много је девојке гледала, али јој се некако ни једна није свиђала: или није из добре куће, или је много слободна, или тако нешто.

Радојку је видела у сватовима код Миленка Перића и допаде јој се. Видела ју је истина, много накинену и нађонбану. Али јој се свиђала њена мирноћа.

— Ова ће бити добра за нашу кућу, — говорила је она својим снајама. А оне су јој одобравале, и ако се нису