Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 21

Једва се она удаљила једно двадесет корака од мене, а нешто у мени затражи дубље испитивање то ме наведе на помисао да ћемо се растати — могућно је да је више никад нећу видети — срце хоће да спасе што год може; и ја зажелех да нађем траг по коме би путу моје жеље стигле до ње за случај да се сам више не сретнем с њоме: једном речју хтело ми се да сазнам име њено — њене породице — њено стање; и као што сам знао место куда путује, зажелех сазнати одакле је дошла; али се није могло никако доћи до тих података: стотину ситних обзира испречили су се на путу. Смислих пуно којекаквих начина. — Ништа није простије него да је човек саму запита — ствар је била немогућна,

Неки омален француски дебоппае капетан, који искрсну подскакујући улицом, показа ми, да је то најлакша ствар на свету; јер, искочивши између нас, баш кад се госпа враћала вратима на колници, он ме ослови ради познанства, па пре него што се честито и именова, замоли ме за част да га представим госпи — ни сам јој нисам представљен — натосе он обрте њој иизведе то сам исто тако добро, запитавши је да ли је дошла из Париза; — Не; то јој је пут, рече она, — Уош5 п'бге5 раз де Гопагте52 ) — Није оданде, одговори она, — (Онда је госпа морала доћи преко Фландрије, — Арратеттет тои5 егев НаатаптаеР ) рече француски капетан. — Госпа одговори, да јесте Уош5 бгез де 11512) додаде он — Она рече, да није из Лила, — Ни из Арасај ни из Камбре2 ни из Гана ни из Брисела Она одговори, да је из Брисела.

(Он је имао част, рече, да буде при бомбардовању те вароши у последњем рату — лежала је не може бити боље роишг сега — и пуна племића кад су царевци били истерани оданде Французима (госпа лако климну главом) — еле причајући јој тако о том догађају и о уделу који је он имао у њему — он замоли за част да му каже своје име — и поклони јој се.

ту „Да нисте из Лондона“ 2) „По свој прилици ви сте Фламанка“ 8) „Ви сте из Лила“.