Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 25

НА УЛИЦИ. КАЛЕ.

Никад у своме животу нисам свршио тако брзо пазар од дванаест гинеја; време ми се учини тешко, кад изгубих госпу, и знајући да ће ми сваки тренутак двоструко трајати, док се не кренем — поручих одмах ноштанске коње и упутих се гостионици.

Господе! рекох, кад чух како у вароши избија четири, и кад се сетих да једва ако је прошао један једини сат, од како сам у Калеу.

Какав замашан свезак догађаја може саставитие у том кратком делићу свога живота, човек коме срца учествује у свакој стварчици и који, имајући очи да види што време и случај стално износе пред њега, док он иде по свом путу, не пропушта ништа, на шта може без зазора положкти руку.

— Ако од овог не буде ништа — од другог ће не мари — ово је оглед о души човечјој — рад ми е накнадио муку — то је доста — задовољство од покушаја одржало је пробуђене моје осећање и најбољи део моје крви. а успавало онај нечисти.

Жалим човека који може да пропутује од Дана до Вир Савејеи да узвикне „све је то пустош" — оно тако је, и такав је цео свет ономе, који неће да се позабави око плодова које нам он даје. А ја, ево, објављујем, рекох, весело пљеснувши рукама, да бих, па нека ме баце у сред пустиње, и тамо нашао што би задобило моју наклоност: ако баш ништа друго не бих знао, приљубио бих је каквој љупкој мирти, или бих потражио какав суморни чемпрес да му се привијем — умиљавао бих се његовој сенци и по, здрављао бих их срдачно захваљујући им на хладу-

Урезао. бих своје име у кору и клео бих се да милијег дрвећа нема у целој пустињи; ако би им лишће увело, ја бих га умео жалити; а кад би се оно зарадовало, зарадовао бих се и ја с њиме.