Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

(Сентиментално путовање 31

ЈЕ, (0) ЈаГ 4К Јеу Је Ј

Кад сутра дан у јутру Ла Флер ступи у своју службу, предадох му кључ своје торбе са списком мојих шест кошуља и свилених панталона, и рекох му да то све утврди за чезе — да се запрегну коњи — и да ми дође гостионичар са рачучом.

С' езр ип сатеоп де бђоппе јотште,') рече гостионичар, показујући ми кроз прозор на пет шест девојака које се окупише око Ла Флера и почеше се веома љубазно праштати с њиме, док је постиљон изводио коње. Ла Флер их је љубио редом у руку и почињао је изнова и три пут је брисао себи очи и три путим обећавао донети свима из Рима опроштај грехова,

То младо момче, рече гостионичар, воли цела варош, и тешко ће се наћи који крај у Мони треју, где се неће осетити да га нема; само га тераједна несрећа у животу, продужи он, „свакад је зао љубљен“. — Томе се од срца радујем, рекох — то ће ми уштедити муку да свако вече не стављам своје панталоне под главу, Говорећи то, нисам толико хвалио Ле Флера, колико себе самог, јер заљубљиваг сам се у ову или ону кнегињу говово целог свовека и надам се да ћу тако продужити док не умрем, удући сам тврдо уверен да, ако икад учиним што Ниско, то мора пасти у размак између једне страст и друге: док траје то безвлашће, примећавао сам свакад, да ми је срце забрављено — једва сам мотао превалити преко њега, да уделим беди коју пару; те с тога гледам увек да се извучем одатле што пре могу — и од тренутка кад се поново запалим, опет сам издашност и душевност; и у стању сам учинити сваку ствар на свету за неког или са неким, чим би ме умирио да у том нема ничег грешног.

— Али говорећи то — одиста ја величам страст — не себе,

1) „Ово је момче батли“.