Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

30 Лоренс Стерн

мене, — У том стиже вечера, па, окружен с једне стране столице несташним енглеским вижлетом, ас друге француским слугом са толиком веселошћу на лицу колико је икад природа у икоје уписала — био сам до дна срца задовољан својом царевином; и кад би владари знали до чега им је, били би задовољни као што сам ја био. |

ТАМО) Тар 46 Је ЈЕ ЈЕ

Почем ће Ла Флер прећи са мном цео пут кроз Француску и Италију и чешће ће излазити на позорницу, мораћу њиме мало више забавити читатеља, рекавши му, да никад нисам имао мање разлога покајати се због првог подстрека, по коме се обично одлучујем, него што се тиче овог момка; вернија, оданија и простија душа никад није потеглила у стопу за једним филозофом; и осим његових способности у добовању и прављењу доколеница, по себи врло добрих, али по мене случајно без велике користи, бивао сам сваког тренутка награђиван веселошћу његове нарави; то је накнађивало сваки недостатак — Стално прибежиште налазио сам у његовом погледу у свим тешкоћама и недаћама својим (хтедох додати и у његовим); али Ла Флер је био ван домашаја сваке ствари; јер нека је то глад или жеђ, хладноћа или нагота, или бдење, или ма какав удар зле судбине који би задесио Ла Флера на нашем путовању, на његовом лицу није било отиска

да се по томе погоди — вечито је биојисти; еле, ако сам ја парче филозофа — а сатана ми улива овда онда у главу да јесам — свакад би ми се по-

низио понос од таквог уображења, кад помислим колико много дугујем природној филозофији тог сиромашка момка која ми је натерала стид у образ и научила ме нечем боље. Поред свега тога Ла Флер је био малчице уображен; — али се видело на први поглед, да је то вртиреп пре од природе него од вештине; те пре него што ми протекоше три дана с њиме у Паризу, он више није изгледао вртиреп'