Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 67

смели с ума, Евгеније, рекох му, одбијајући његову понуду, да Ку сеја, пре него што навршим три дана у Паризу, побринути да кажем или урадим нешто због чега ће ме стрпати у Бастиљу, те ћу тамо поживети који месец чисто на рачун краља од Француске. — Извините, рече Евгеније суво: сасвим сам био заборавио на тај извор.

Еле, сад се тај догађај којим сам се спрдао, озбиљно испречио преда ме.

Је ли то безумље, или попстајапсе, или филозофија, или упорност — или шта ли је у мени, те се ја, после свега, кад Ла Флер сиђе и остави ме самог, не могох нагнати да мислим о том друкчије него како сам о том говорио Евгенију 2

И та Бастиља! страшило је у речи, — Узми како те најгоре мрзи, рекох себи, Бастиља је просто друга реч за кулу — а кула је просто друга реч за кућу из које се не може више, — Бог нека се смилује костобољнима ! јер су они у њој дваред преко године. -– Али са девет ливара на дан и са пером и мастилом, са хартијом и стрпљењем, ако човек баш и не могне ван, може унутра удесити врло лепо бар за месец дана или шест недеља; а кад се то наврши, ако је незлобан човек, видеће му се невиност, и он ће одонуд изићи бољи и паметнији него то је ушао,

Неким поводом (заборавих којим) сиђох у двориште, кад овако закључих ствар; и сећам се како сам, силазећи низ степенице, поприлично дигао нос због разложитости мога схватања. — Проклета била готфте писаљка! рекох, хвалишући се — јер јој не завидим на моћи да слика зло у животу тако тврдим и смртним бојама. Дух стоји престрављен пред предметима које је сам увећао и зацрнио; а сведе ли их на њихову праву величину и боју, неће их сагледати. — Оно истина, рекох, поправљајући поставку, — Бастиља није зло за ниподаштавање ; — али одузмите јој куле напуните јој прокопе — скините јој мандале са врата — назовите је просто затвором и замислите да