Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 69

Прерушавај се колико ти драго, робовање, — ре-

кох — горак си гутљај! и ако су хиљаде старих и младих саздани да окусе од тебе, боље ипак с тога ниси, А ти, три пут слатка и милостива богињо, обраћајући се слободи, коју сваки јавно или тајно поштује, ти, којој је укус сладак и свакад ће такав бити“ док се сама природа не промени, — никаква превлака речи не може умрљати твој снежни огртач, нити снага стихија преобратити у гвожђе твој скиптар; — с тобом, кад се смешиш на њега докле он једе кору хлеба, сељак је срећнији од свог владара из чијих си дворова ти одагнана, — Милосрдни Боже! повиках, клекнувши на претпоследњи ступањ пењући се, удели ми само здравља, ти велики даваоче његов, и дај ми само за другу ту лепу 60огињу — а проспи митре, ако се мили твоме божанскоме провиђењу, на главе онима који за њима

болују.

СУЖАЋ. ПАРИЗ,

Птица у крлетки не даде ми мира ни у мојој соби; седох уза сто и поднимљене главе почех замишљати тамничке невоље. Био сам таман расположен за то, те пустих на вољу својој машти.

Хтедох отпочети милионима својих ближњих, рођеним за робовање као јединим наслеђем, али увидевши да ту слику, ма колико дирљиву, не могу примаћи себи, и да ме множина те тужне поворке само збуњује.

— Узех једног јединог сужња, па пошто га најпре бацих у кулу, завирих кроз таму његових замандаљених врата, не бих ли ухватио његову прилику. Угледах његово ломно тело, скоро измождено од силног ишчекивања и тамновања, и осетих каква мора мори срце кад се наде изјалове, Загледавши