Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

70 Лоренс. Стерн

"ближе, видех како је испијен и грозничав: тридесет година северац ни једном му није расхладио крв; ни сунца ни месеца није сагледао цело то време нити је глас пријатељев или рођаков пришануо кроз пречаге! — његова деца —

___Алиту ми се срце раскрвави — те морадох прећи на други део слике.

(Он је седео на земљи на мало сламе, у најдаљем куту своје тамнице, што му је служило наизменце као столица и као постеља: календарић од ситних прутића стојао му је чело главе сав урезан трозним данима и ноћима које је ту провео: један такав рабош држао је он у руци и зарђалим клинцем гребао је нов дан чемера да га дода множини, Како му ја замрачих оно мало светлости што је имао, он диже вратима безнадежне очи своје, па их обори затресе главом и продужи свој невољни посао. Чух како му зазвечаше окови на ногама, кад се он помери да остави свој рабош на гомилу. — (Он уздахну. — Видех лепо како му се гвожђе зари у душу! — сузе ми ударише, — Не могох издржати слику сужањства какву ми створи машта, — Скочих са столице и зовнух Ла Флера, па му рекох да ми погоди гетизе п да је доведе пред гостионицу сутра у јутру у девет.

Хоћу да идем правце, рекох у себи, до Моп= зшцг Је Оис де Сћољеш.

Ла Флер ми хтеде помоћи да се свучем; алине хотећи да он спази на мојим образима ма што што би чесгитоме момку уцвелило срце — рекох му да ћу се сам свући — и да и онсам то исто учини

ЧВОРАК,

ПУТ У ВЕРСАЉ,

Седох у моју гетазе у сат у који одредих; Ла Флер се попе, остраг, па рекох кочијашу да тера што боље уме путем у Версаљ.