Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

78 : Лоренс Стерн

примаче очима и саже главу — учини ми се, да му кану суза на то место; и не преварих се су дећи по оннм што је следовало.

„Наћићу“, рече он, „какав други начин да је

сперем“. Кад маркиз рече то, врати мач у корице, поклони се његовим чуварима — па са женом, ћерком

и синовима изиђе, О колико сам му завидео на оном што је осећао!

ПУТНИ ЛИСТ, ВЕРСАЉ.

Није ми било тешко изићи пред господина графа де Б““, Дела Шекспирова лежала су на столу, ион је превртао листове. Приђем близу стола и погледам најпре на књиге тако да он погоди да знам какве су — па му кажем да сам му дошао без икога да ме представи, јер знам да ћу у његовој соби затећи пријатеља који ће ми, уздам се, то учинити — то је мој земљак, велики Шекспир, рекох, показујући његова дела — е; ауег (а боте, топ сћег ата, обраБајући се његовом духу, додадох, се те јаше се! ћоппеицт-18. —')

Граф се насмеја на овакво необично представљање; и опазивши да изгледам мало бледуњав и болешљив, навали да седнем; ја се дакле посадих; па да му уштедим нагађања о походи тако противној сваком реду, испричах му просто случај у књижаревом дућану, и како ме је то навело да пођем с причом о малој неприлици у коју сам запао, пре њему него икојем другом човеку у Француској. — А каква је та ваша неприлика % Кажите ми да је чујем, рече граф. — На то му испричам ствар исто каошто сам је пари читатељу.

И газда моје гостионице, рекох му, кад заврших, хоће пошто пото да ја допаднем Бастиље, — али ја не стрепим, продужих; — јер сам пао шака

1) „И имајте доброту, мој драги пријатељу, да ми учините ту част,"