Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 11

У сваком другом крају у Француској, осим Бретање, тоби било сасећи у корену за навек мало дрво коме су његов понос и љубав желели да потера опет. — Али у Бретањи су се били постарали за то, и он се послужи тиме; улучивши дакле прилику кад су се сталежи били окупили у Рену, маркиз са своја два сина изиђе пред скуп, па позивајући се на право по неком старом закону херцештва, који, премда се не потрже често, рече он, ипак је у снази, он извади мач од бедрице. — Ево, рече он, узмите га; и будите му верни чувари, док ми боља времена не допусте да вам га затражим.

Председник прими маркизов мач — он причека неколико минута док не виде да су га положили у архив његовог дома — па оде.

Маркиз и цела његова породица укрцаше се сутра дан за Мартиник, и после неких деветнаест или двадесет година успешног вођења послова и са неким неочекиваним завештајима далеких огранака свога дома, врати се у родни крај да потражи своје племство и да га потврди,

То је била жива згода која се не дешава другом путнику до једино сентименталном, што се ја затекох у Рену управо у време тог свечаног повраћања: ја га зовем свечаним — мени је било свечано,

Маркиз изиђе пред скуп са целом својом породицом;: он је водио госпођу; његов старији син своју сестру, а млађи је био на другом крају поред своје матере; — два пута принесе он рубад своме лицу ЕВЕ

— Владала је мртва тишина, Кад се маркиз приближи на шест корака суду, предаде маркизу своме млађем сину и изишавши три корака пред своју породицу, — затражи свој мач. Мач му би враћен, а он кад га узе у руку, потрже га из корица; — то је било светло лице пријатеља кога је једном напустио — он га загледа пажљиво по целој дужини, почевши од балчака, као да се увери да је то онај стари — па, опазивши мало рђе близу врха,