Serbska pčela

70

Еуропеиско - Јафегпски народа бмо: кое б м очевидно нвнои исшини прошивор^чило. КаДЂ се дакле сродсшво Еуропеиски езмка не може ни подђ кои начинЂ посшавиши, да 6 у оно време почело посшанши, у комђ су и науке на писму основанне огпђ Грка другимЂ главјпимђ ЕуропеискимЂ народима прелазипш почеле} шо морамо у сасвимЂ другомЂ времену присно шо Н1.10Е0 сродсшво погаражиши. Да узмемо н. п. ову р&ЧБ ,, МагаерБ' 4 кон се у сва чешмри наиглавшн езмка Еуропеиска налази : да узмемо велимЂ, да 6 ова р!зч& у оно време прешла у Латшскш езмкђ, откадЂ су се Римлнни сђ ГреческимЂ наукама забавлнти почели : но шша :ћемо при овомђ полоЈКеН1М на оваи вопросЂ ошговориши : Да како су Римска ДЈзца пре гаогЂ времена , сиР$ чб у време Ромулово машере свое звали: еда ли другимЂ каковмМЂ именеМЂ, кое е ртЂ доцн1егЂ може бмти имена гп а (, е г мало по мало изђ езмка мзбаченно бмло ? И есу ли сва Германска и Славенска кол ^на. ошђ овм Римлана сђ временом^ исшу рЈчв у свое езмке примила не. имакЉи пређе никакова понлтхн о нбои, Ово се исгао и у смотрешго гаолико гамсаш;а други р:ћчш, кое су .данашнБИМЂ временеМЂ кодђ первоначалнм езмка Еуропеиски едноименне и еднозначеће, рећи мора. И буду^и да се очевидно Доказуе, да ни су нигаи Германи и Славени ошђ Грка и Латша, нити су ови паКЂ ошђ онм первм безчисленне р-ђчи, кое се первопотребнмМЂ назваши моТУ