Serbska pčela

71

гу, у сјзои езмкђ сг. почешкомЂ писменногЂ цзобралгоин у Еуропи Нјпимати могли: сл^^уе , да су се сви ови езмцм у огпве^в древџоМ1> н^комг. времену, кад!> су нбјови народи изблизу живили , ме})у собомг. сродили. }1о 6удућа да се ово шЛово сродсгава зачат1б ј10 учин ^ннммЂ свимђ покутеншма у Еуроии ни ммслигаи неда, а ве^в смо увЈренни, да су Славенц покраи ВалшЈискогг. мора 1 ошгпб дре первогг. на свЗзгпу Д1;еписца Моусеа гаерговину водили, сл"ћдуе само по себи, да потражимо оно м^сгао, гд^ су ови народи као у еднои кућицм живили. у Еуропи гао наћи це можемо : дужни смо дакле на другу сгарацу обратигаи се. И заисша у овомђ управленш сгаупамо ми у сос^дну Асјш , изђ кое су сви народи на св^гау на све стране тверде земл^ у разна времена разсули се, да тамо и колевку праотаца нати потражимо. По учинЗзнммђ свима сравненхнма и отношен1Лма, коа се на наисгааршмЂ исгаорхческимЂ и ноБ1ИМЂ кр1га !ческимЂ описан^нма осниваго, мм морамо наивБгште кђ онои сшрани тежигаи, у К010И наивмшше знакова прим^тити можемо, да носе на себи печатг. домовхше древне праошаца иаши. И заиста овммђ путеМЂ слјздугоћи , налазимо мм лремнога мЈста, градове^ горе, и р-ђке у старои Вавулонш, Мидји, Арменш, Персп!, и знашћи да праошцм наши ни су могли у едно и исто време све земл^ ошђ 1 нд 16 Асхатхческе до Бр1тан1е у Еуропи занимати, морамо праошце наше, као